Da li je prvo nastao hleb ili pivo?

Kroz istoriju dugu 6000 godina pivo je smatrano jednom od najvažnijih životnih namirnica, služilo je kao lek, koristilo se kao sredstvo plaćanja i pripisivana su mu mitska svojstva. Istoričari su dali odgovore na sva pitanja, osim na jedno. da li je prvo nastao hleb ili pivo, za svakog ljubitelja ovog napitka nema dileme. Slučajnost je igrala veliku ulogu u mnogobrojnim otkrićima koja danas prihvatamo zdravo za gotovo. Tako je bilo i sa pivom.

Šta je bilo prvo: hleb ili pivo?

Neadekvatno spremljena zrna povukla su vlagu i pomoću divljih kvasaca fermentirala su u zanimljivu smesu. Pre nego što su je bacili, ljudi su je probali i otkrili da je neobično ukusna, da je hranljiva i naravno – opojna. Ova priča o “čudu” fermentacije isključila je božje prisustvo i nije dala odgovor na pitanje šta je bilo prvo: hleb ili pivo.
Naučnici tvrde da su nastali istovremeno, no, svesni sveprisutne alkofilije, gotovo je sigurno da je pivo bilo prvo. Čini se sasvim logičnim da je važnije bilo napraviti napitak koji nam pomućuje svest i tako nas približava božanstvima, od hleba koji nam napuni “samo” stomak.
Kroz istoriju dugu 6.000 godina pivo je smatrano jednom od najvažnijih životnih namirnica. Korišćeno je kao lek, kao sredstvo plaćanja, pripisivali su mu mitsku ulogu, a postoje i teorije da je pivo krivo za prekid nomadskog načina života. Ova teorija zvuči prilično logično jer nomadi, uz neprekidne seobe, nisu mogli da gaje useve potrebne za njegovu izradu. Iako se u osnovi pravi od vode, pivskog slada, pivskog kvasca i hmelja, napraviti kvalitetno pivo je poprilično komplikovano. Pronalaskom parne mašine i mašina za hlađenje stvoreni su uslovi da se pivarske manufakture razviju u velike fabrike piva. No, vlasnici fabrika su umalo uništili pivo kakvo danas pijemo. Četrdesetih godina dvadesetog veka koncerni su tržište preplavili laganim pivima koja su proizvodili od pirinča i kukuruza. Zarada je rasla, srazmerno sa padom kvaliteta piva. Kao odgovor pivskim koncernima, mali proizvođači craft pivari su vratili hmelj u pivo. Nakon toga su počeli da eksperimentišu sa začinima, voćem, posebnim kvascima, sve u cilju da bi dokazali kako pivo može predstavljati deset minuta vrhunskog osveženja. Koncerni su morali popustiti pred ovom pretnjom, te je pivo lošeg kvaliteta uskoro nestalo sa tržišta.

Osnovna podela uslovljena je načinom fermentacije

Osnovna podela piva na lager i ale uslovljena je načinom fermentacije. Postoji i treća vrsta piva lambic koja se proizvodi spontanom fermentacijom, tj. divljim kvascima, no ova vrsta je tipična za Belgiju, te je vrlo malo zastupljena u ostatku sveta, iako je nekoliko srpskih craft pivara uspelo da proizvede Lambic odličnog kvaliteta. Premda se na tržištu uglavnom prodaju, a samim tim i konzumiraju, svetli lageri, postoji na hiljade vrsta piva, jer su kombinacije hmelja, žitarica, vode, kvasca i proizvodnje neograničene.

Lager piva potiču iz Češke i Bavarske

Pri fermentaciji lagera kvasac se spušta na dno. Fermentacija teče sporo i na niskoj temperaturi. Pivo potiče iz Češke i Bavarske i tradicionalno se odlagalo da odleži u tamnim i hladnim podrumima, te odatle mu potiče i ime – lagern na nemačkom znači staviti da odleži. Nastalo je pre dva veka i ovim načinom fermentacije dobija se suvo pivo bez ostatka šećera i čiste arome. S obzirom na to da je velika većina piva lager, razvile su se i brojne podvrste.

Pilsner – hmeljasti i aromatični lager iz Plzena u Češkoj. Prvi put je proizveden sredinom 19. veka a Pilsner Urquel se i danas tu proizvodi. Nemačka varijacija ovog piva dominira na svetskom tržištu, a nemački Pilsner je najprodavaniji. Svetlozlatne boje sadrži oko 5% alkohola i ima manje slada od originalnog češkog.
Helles – svetlo bavarsko pivo. Od Pilsnera se razlikuje po blažem, mekšem ukusu, s manje oštrine hmelja.
Bock – većinom tamno lager pivo sa većim procentom alkohola (6,5%), idealno za konzumiranje tokom zime. Originalno je tamno, ali može i biti zlatnobronzano sa izraženim slatkim ili hmeljastim ukusom.
Dunkel – nemačko tamnije lager pivo sa manjim procentom alkohola. Ako je baš crno, ukus mu podseća na čokoladu ili kafu zbog preprženog slada i naziva se i Schwartz.
Märzen – tamnosmeđi nemački lager punog ukusa koji se kuva jednom u godini i poslužuje se na Oktoberfestu. Sadrži veći udeo slada, a svoje korene vuče iz Minhena.
Weizenbier, Weissbier – tipično alpsko pivo iz Austrije i Nemačke. Pšenica mu daje posebnu aromu, iako u njemu ima i ječma. Uglavnom je mekše, gušće od pilsnera, ali i slađe. U aromi se oseti banana, karanfilić i cimet, a nije prozirno jer se pšenica ne slegne nakon prestanka fermentacije kao što je to slučaj sa ječmom.

Pre pojave lagera, sva su piva bila ale

Ale je pivo u kojem kvasac fermentiše pri višoj temperaturi. Pre pojave lagera sva su piva bila ale, a fermentacija se ne završava potpunim pretvaranjem šećera u alkohol. Iz tog razloga ale piva su gušća i slađa i ne toliko suva kao lageri. Ale fermentacija nije toliko čista, te daje veliki broj različitih nusproizvoda, što mu daje znatno veću kompleksnost nego lageru.
Danas ale piva vezuju pre svega za sever Evrope, Britaniju, Belgiju i Francusku. Ređe se pije jer je daleko teže i ima kompleksnu aromu, što onima koji žele od piva samo osveženje nikako ne odgovara. Pale Ale – svetli ale sa jakim ukusom slada i hmelja, slađe i prijatne arome.
Blonde Ale – Blonde ale piva su veoma svetla i imaju tendenciju da budu providna. Suva su i hrskava, nisu preterano gorka, sa aromom hmelja i slada.
Hefeweizen – nadaleko poznati stil nemačkog pšeničnog piva. Sinonim je za punoću ukusa i aromu karanfilića dobijenu upotrebom specifi čnog soja kvasca.
IPA (India Pale Ale) – tamniji je od Pale Ale-a, a boja mu varira od tamne do bronzanozlatne. Gorčiji je i ima jaču aromu zahvaljujući većoj koncentraciji hmelja.
Amber Ale – veoma svestrana vrsta piva. Amber piva su punijeg ukusa sa aromama slada i nagoveštajima karamele. Ova piva mogu biti i lageri i ale piva.
Irish Ale – blagi, slatkasti, crvenkasti ale, i poreklo mu je iz Irske. U Francuskoj se pravi Killian’s Biere Rousse, a u Americi Killian’s Irish Red. Guinessov Smithwick’s of Kilkenny je najpopularniji ale u Irskoj.
Brown Ale – ova piva su tamne, smaragdne boje. Brown piva imaju u sebi karamele ili čokolade, a mogu imati citrusni štih. Sa druge strane mogu imati arome slada i oraha.
Porter – ekstremno tamni Ale, napravljen od preprženog slada. Jako gust i kremast, slatkog ukusa sa tragovima gorčine.
Stout – spada u tamna Ale piva. Ne pravi se od slada, vec od tamnog prženog ječma i malo hmelja. Slatkog je ukusa koje vuče na kafu i čokoladu. Pojavljuje se u raznim varijantama, a najpoznatiji suvi stout je Guiness.
Witbier (belo pšenično pivo) – ovo pivo je gornjeg vrenja koje potiče iz Belgije. Kuva se sa 50% pšenice, umesto ječma, a dodaju se i kore pomorandže i korijander. Hoegaarden je najpoznatiji witbier, koji je prvi put proizveden 1966. godine. Uglavnom je gusto, malo mutnije i osvežavajućeg ukusa. U današnje vreme mnoge pivare proizvode ovu vrstu piva.

Credits: Cafe Bar Restoran